Православни хришћани обиљежавају успомену на Ћирила и Методија

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају успомену на Ћирила и Методија. Ћирило и Методије познати су као „први учитељи“ словенски, а данас се славе као народни апостоли и свеци у свим словенским земљама. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.

Свети апосотоли Словена, Константин (827-869) и Методије (?-885) рођени су у Солуну. Методије је најпре био у војничкој служби, послије чега је неко вријеме управљао словенском облашћу грчког царства, да би се затим замонашио на Олимпу.

Методијев млађи брат, Константин, одрастао је на двору, заједно са царем Михаилом III. Ту је стекао највећи дио свог образовања и знања. Имао је прилику да обавља високе државне послове, али се окренуо духовношћу због љубави према науци.

Прва књига коју су Словени добили на свом језику била је „Библија“, а коју си превели управо браћа Ћирило и Методије. Словенска браћа су имала главни циљ да Словенима врате хришћанску мисао, како не би подледгли идолопоклонству, јер грчки и бугарски Словени нису имали ниједну књигу на свом језику.

Константин је најпре био библиотекар цркве Свете Софије, затим је отишао из Цариграда и кренуо стопама свог брата Методија. Замонашио се и добио калуђерско име – Ћирило. По жељи цара Михаила III, отишао je у словенске земље, које су заузимале читаву Угарску, стару Панонију и Подунавље.

Цар Михаило III је Ћирилу и Методију доделио мисију описмењавања словенског народа, који је у том тренутку почео да се удаљава од хришћанства. Они су саставили прво сложено словенско писмо – глагољицу, и њоме писали преводе најнужнијих црквених књига.

Мисија Ћирила и Методија била је  успjешна на просторима Бугарске, због чега су добили позив од моравског кнеза Растислава, који је  желио да и његов народ слуша црквену службу на своме, словенском језику. Наиме, Растислав је имао велики проблем са утицајем франачког свештенства на словенско становништво, због чега је словенским писмом и црквеном службом на словенском језику покушао да сачува културни идентитет својих поданика.

Словенско писмо је од свог постанка двојако. Ћирило је саставио глагољицу, чији облик слова је био изузетно тежак за писање, због чега је убрзо након тога започео рад на новом писму, такозваној ћирилици. За свог живота није привео крају рад на ћирилици, па су његови ученици довршили оно што је започео.

Од 38 слова које је имала првобитна глагољица само је једно уврштено и у нову азбуку, у ћирилицу. У питању је слово „Ш“. Слово „Ш“ долази нам из семитске азбуке и најчешће се користило у изворно-словенским речима, мада се у бројним оригиналним старозаветним изразима уместо слова „Ш“ налазило слово „С“.

Извор: Nacional Geographic Srbija

Ведрана Богдановић