Badnji dan, koji se obeležava 6. januara po novom, odnosno 24. decembra po starom kalendaru, dan je uoči Božića i zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan za drugim, već i zbog običaja i verovanja koja ih povezuju.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Prema narodnom verovanju, oni koji su tokom godine bili u svađi treba upravo tog dana da se pomire.

Mnogi običaji vezani za Badnji dan imaju pagansko poreklo, iako im je crkva vremenom dala hrišćansko značenje. Srbi su ove običaje nasledili od predaka i sačuvali ih do danas. Badnjak se seče od hrasta, drveta koje je od davnina smatrano svetim.

Običaji vezani za Badnji dan puni su simbolike i u velikoj meri su povezani sa porodicom. Iako se razlikuju od kraja do kraja, a neki su vremenom i nestali, u osnovi su zadržali zajedničke elemente.

Sečenje badnjaka obavlja se u ranu zoru, često uz pucnje kojima se najavljuje odlazak u šumu. Badnjak tradicionalno seku muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, pre izlaska sunca. Pre sečenja, drvetu se obraća, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se posipa žitom, a u pojedinim krajevima daruje se i posebnim kolačem. Badnjak se seče sa istočne strane, a veruje se da treba da padne na istok. Nastojalo se da se drvo obori iz jednog ili najviše tri udarca.

Po povratku iz šume, badnjak se naslanja uz zid kuće, a u dom se unosi tek po mraku, kada počinje Badnje veče.

Najveći deo običaja vezan je upravo za Badnje veče. U toku dana domaćica priprema žitarice, suve šljive, orahe i jabuke, koji stoje na stolu za večeru. Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću, uz tradicionalno kucanje na vrata i pozdravljanje. Ukućani mu odgovaraju prigodnim rečima, dok domaćica po badnjaku posipa žito.

Nakon unošenja badnjaka, slama se raznosi po kući, posebno na mestu gde će biti večera. Stolice se iznose, a večera se služi na podu, preko slame prekrivene stolnjakom. Ovaj običaj je danas delimično sačuvan, naročito u seoskim sredinama.

Paljenje badnjaka vezano je za ognjište i vatru, koja ima snažno simbolično značenje. Smatra se da varnice koje tada nastaju nagoveštavaju rodnu i uspešnu godinu, pa se često govori: „Koliko varnica, toliko parica“.