Telegraf: Dokle mržnja sa fasada?

Milorad Pupovac рођен је у Hrvatskoj. Ali, nekome je to smetalo, pa je uzeo je sprej u ruke. Preko njegove slike i hrvatske zastave na bilbordu sa natpisom “Рођен је у Hrvatskoj” napisao je “Zakolji srpsku djecu” i “Ubi Srbina”, sa sve slikom polnog organa i ustaškim “U”.

Gnusno, odvratno, kukavički i – nepismeno. Baš kao i na hiljade sličnih grafita osvanulih u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini čiji autori ponekad mešaju i pisma dok ih žvrljaju.

Zajedničko za sve ove grafite je da su ružni, da skrnave nešto (nečiju kuću, nečiji plakat, ulicu, školu, fasadu zgrade…), da su napadni, surovi i da treba da predstavljaju “prst u oko” manjini koja će ih kada osvane jutro čitati.

I još nešto, autori kao da se takmiče ko će da smisli odvratniju parolu, pa se prave čitavi stihovi i rime, kojima se doslovno gazi preko mrtvih.

Ima ih svuda: Hrvati se obraćaju Srbima i obrnuto, “Vojvođani” “dođošima”, heteroseksualci homoseksualcima, Srbi Bošnjacima…

“Rođeni iz ljubavi rata živimo u miru mržnje”, jedan je od grafita koji najbolje objašnjava sve one koje ćete videti u nastavku. To je, zapravo, citat iz numere mostarskog benda Zoster.

Izdvojili smo neke od najprljavijih poruka posleratnog nacionalizma.

1. “Nož, žica Srebrenica”

Ovaj jednostavni i pevljivi slogan omiljen je među onima koji hoće da kažu da im je ubijanje Bošnjaka OK. Ne ulazimo ovde u to kolike su razmere jednog zločina, koliko je tačno žrtva, već u suštinu uvrede koja, zapravo, poručuje da mrtvih nije bilo dovoljno.

Jedan od grafita na temu Srebrenice zabeležen je u Sremskoj Mitrovici: “Žao mi je Srebrenice mila, što se nisi dvaput dogodila”

2. “Srbe na vrbe”

Vrlo “originalno”, samo klizi sa usana. Ima mnogo varijacija: “Nema vrba kol’ko ima Srba; nema veze može i na breze”.

Jedan od grafita osvanuo u Zagrebu pre tri godine glasio je “U proljeće kad procvate vrba, radit ćemo paprikaš od Srba”

Vrhunac ove odvratne rime jeste “srpsko porodično stablo”, jeziva nalepnica koja se pojavila u Hrvatskoj na kojoj su prikazani obešeni ljudi.

3. “Ubi Srbina”

Ovaj slogan dovoljno je jednostavan i brutalan da se ispiše na putevima, fasadama, tarabama…

Jer, grafiti poput “Nož, kolac, Jasenovac”, poput jednog iz Splita ove godine, prava su “umetnost”.

Da je mržnja sama po sebi cilj, pokazali su i splitski huligani, koji su potpuno uništili fasadu i vrata jedne škole, a jedan od nepismenih grafita glasio je “Mrzin školu i Srbe”.

4. “Ubij, zakolji da … ne postoji”

Ovo je jedna naša univerzalna brutalna poruka, a na mestu tri tačke nekad se nađu “Hrvati”, nekad “Šiptari”, a kada je potrebno mogu i “pederi”.

Klanje nije tako redak motiv na zidovima, poput: “Kolji balije, mlađe i starije”. Ili: “Oj Hrvatska mati, Srbe ćemo klati”.

5. “Bože ne znam šta mi je, pale mi se džamije”

Jedna od omiljenih ratnih pesama svih koji mrze Bošnjake i dalje se može čuti na utakmicama i kontrovernznim skupovima, pa i na zidovima. Pregršt takvih citata može se naći i na internetu.

“Bože ne znam šta mi je, pale mi se džamije, svake noći u mom snu džamije u plamenu, džamije u plamenu”

VRHUNAC BIZARNOSTI

Kada nemaju šta drugo, prostaci napišu proste i jednostavne poruke, poput “Cigane u logore”, “Mrtav gay je OK”, “Smrt dođođima”.

Ali, nekima mašta jednostavno ne može da se obuzda. Tako je u Karlovcu osvanuo grafit sa sledećom porukom: “Srbska djeca, srpska djeca došla vatat zjeca. Ubij djecu, ubij djecu, spasi život zecu”.

Inače, porodica Zec brutalno je ubijena u Zagrebu decembra 1991. godine.

ŠTA SE DEŠAVA U VOJVODINI?

“Srbi, marš iz Vojvodine” i “Smrt dođošima” zabrinjavajući su grafiti koji su se pojavljivali na severu Srbije.

Premda devedesetih godina ovde nije bilo rata i multuetničnost Vojvodine često se uzima kao pravi primer suživota kakav bi trebalo da bude, i ovde se mogu videti poruke mržnje.

M. Beljan na Telegraf